Dekoloriranje

Dekoloriranje i kod nas već uobičajen izraz za odbojavanje, čest tehnološki zahvat u prehrambenoj industriji. U vinarstvu (i industriji jakih alkoholnih pića, za razliku od industrije šećera) za tu radnju, koja se uglavnom obavlja iz nužde, koristi se pretežito aktivni ugljen (eponit) proizveden iz biljnih sirovina. Tretiranjem eponitom odstranjuje se npr. nepoželjna boja koja je u vino dospjela zbog nepažnje ili je posljedica neke bolesti ili druge mane. Kao prah sitno mljeveni ugljen adsorbira boju (minerale) i tvari mirisa, pa se tom radnjom istodobno uz dekoloriranje provodi i dezodoriranje. Potrebna doza eponita određuje se probom na malo. Tako utvrđena doza (obično se kreće od 10 do 50, a samo iznimno čak i do 500 g/hl) pažljivo se namoči u manjoj količini vina, a zatim miješa s ostalom količinom u postupku. Jednako kao i vino, dekolorirati (dezodorirati) se može i mošt koji prethodno mora biti taložen. Ovaj se postupak obično provodi uz istodobno bistrenje (npr. taninom i želatinom), pa kada se bistrilo i dodani eponit slegnu na dno posude (obično za 8 dana), vino se dekantira i filtrira. Najnoviji i vrlo praktičan način dekoloriranja (dezodoriranja) provodi se i filtracijom (dijela ili cjelokupne zadane količine vina) s filtar pločama, odnosno slojnicama u kojima je već ugrađen eponit.